Почетна Историјат Галерија Преузимања Линкови Форум Документи Суперстарси Тенкови Чланови Пријава   

 Преглед симулатора МиГ-21БИС – први утисци
Поставио: =4c=Рагнарок
24-09-2014

Виртуелни пилоти поседују тенденцију да се што више приближе правим професионалним пилотима својим комерцијалним симулаторима. За такав доживљај, квалитет самог симулатора је од пресудне важности.

Тим Ледернек окупљен око пилота српског ратног ваздухопловства, мајора Новака Ђорђијевића, приступио је изградњи симулатора борбеног авиона треће генерације МиГ-21бис, комплементарног са ДЦС окружењем. Њихов задатак је био, између осталог, и да испуне очекивања врло захтевних и критички јако расположених виртуелних пилота.

 


За мене лично је посебно важно да затекнем онај квалитет симулатора који ће се што више удаљити од стандардног гејминга распрострањеног међу млађим генерацијама, а што више приближити реалној војној ваздухопловној науци. Након искуства на многим симулираним ваздухопловима до сада, али и очекивања у вези, већ у најави, увелико хваљеног "двадесет кеца", очекивања су била велика, у нади да се подигне степеница реализма у односу на готово све досадашње моделе.

Половина године нестрпљивог ишчекивања МиГ-а је напокон била окончана. Преузимање и инсталација софтвера од свега 300 мб  је било велико изненађење, знајући какве нове и сложене системе добијамо. Ипак, нисам сумњао да квалитет неће бити у пропорцији величине датотеке.

Већ први контакт са чарима новог модула у виду прелепог постера, пробудио је романтично осећање према овом авиону. У нестрпљењу и жељи за првим искуством у новој кабини, трудио сам се да што пре подесим одговарајуће осовине у контролама за авион, као и подешавања на препоручене вредности за максимални реализам који овај ваздухоплов може да пружи.

 

Љубав на први поглед

Не желим тренинг мисије, не желим читање приручника, не желим тестирање система или летних карактеристика, не желим испитивање хардверске захтевности... Сада желим само да га напокон угледам,  разгледам и просто полетим. Из кабине, па споља, па у покрету... Едитор мисије, руски МиГ-21бис на Сочи аеродрому, полетање одмах са писте, "FLY"!

Први призор, са звуцима укључених система и мотора, пада на предњу инструменталну таблу. Моментални утисак је била импресија скученог простора са мноштво текстура, прецизно и јасно распоређених инструмената, дугмића, преклопника... Као у авиону!

Две доминантне структуре у кабини, нишанско стакло и радар, просто поручују: "Да, ово је машина прављена да се бори". Док авион стоји и чека моје повлачење ручице гаса и полетање, разгледам кружни облик радарског приказа. Другачији је од савремених радара на које смо навикли. Овде некако подсећа на сонар подморнице. Дефинитивно стара технологија из доба вијетнамског рата.

3Д кокпит врло уверљив. Потпун осећај простора у њему. Сваки покрет дочарава физичку величину сваког дела кабине засебно. Ипак, ограничење покрета је ограничено гуртнама, што додатно допуњује утисак скученог простора, какав заправо и јесте у МиГ-21бис. Црвено инструментално светло подсећа на Су-25, али морам признати, "двадесет кецу" лепше стоји. Мекоћу сенки коју остварује и расипа је по инструментима, пружа некакав осећај топлине. Као да је напољу хладно, а ви потпуно комфорни унутра.

Након уочавања важних инструмената за полетање, гурам гас до краја и покрећем авион. Одмах са првим покретом, авион нагло, и за мене неочекивано, забацује у десну страну. Нисам очекивао да је точак предњег трапа у неправилном положају и да му треба који метар рулања да би се исправио. Без обзира на ово, благовремено педалама коригујем положај и настављам са убрзавањем под форсажем. Само рулање је било праћено жестоким подрхтавањем, па чак и поскакивањем целог авиона. Мислио сам да ћу се распасти пре него што одвојим точкове од писте. Међутим, авион је све издржао без оштећења и без проклизавања са писте. Кад сам достигао брзину од 300км/х, лагано повлачим палицу на себе, и авион након неколико трена престаје са подрхтавањем јер се коначно нашао у средини за коју је авион и прављен. Прављен за ваздух.

После малог проблема са командама око увлачења стајног трапа, правим прве заокрете и тестирање. Крећем лагано са малим брзинама и лаганим заокретима, па са већим брзинама уводим у силовите заокрете. Изненадио сам се стабилношћу авиона готово на свим брзинама у хоризонталним заокретима. На брзинама већим од 900км/х имао сам тај луксуз да повучем палицу до краја и да не дође до проклизавања. Ипак је делта крило показало своју предност.

На мањим брзинама, чак и испод 400км/х са нападним углом до 20 степени, авион се понашао поприлично агилно, мимо свих мојих очекивања. Чак и када се догоди превлачење са тенденцијом ка ковиту, извлачење је доста лако. Довољно је имати само мало резервне висине. Ипак примећујем да је износ заокрета и Г сила доста слабија од већине ловаца четврте генерације које сам имао прилике да летим. Касније, у блиској борби, чак је и А-10 на мањим брзинама показивао зубе двадесет јединици, али ипак савладан са последњом тоном горива у себи.

Убрзавање, иако без егзактних мерења, није оставио импресиван утисак. Али пењање из неког разлога јесте. Мали авион посматран спољним погледима из покрета, у бришућем лету, остављао је утисак жестоког борца. Природни покрети авиона у ваздуху, као и глаткоћа покрета, је таква да се сем у квалитету снимка и резолуције, тешко може одредити разлика у односу на прави снимак са неког од аеромитинга.

Генералан утисак је да се управљање овим авионом постиже са релативном лакоћом. Инерције при промени правца визуелно се опажају као непрецизно усмеравање носа у жељеном правцу, али ово не представља нарочит проблем у кроћењу ове небеске звери, без обзира што смо ускраћени за доживљај физичких сила.

Већ након получасовног налета стварају се прве навике и осећај на другачији летни модел. Летни модел који је заиста врхунски. Да ли је близак реалном? Сигуран сам да јесте. Правио га је наш члан виртуелне ескадриле и пилот нашег ратног ваздухопловства који је живот посветио управо овом авиону. Ако је он углавном задовољан, ја могу бити спокојан и без успутних сумњи у реализам летног модела. Новак је својим именом дефинитивно и највећа реклама и гарант квалитета за реализам симулатора МиГ-21бис.

Већ након првог лета, покушао сам да слетим. Визуелно слетање у прилазу ми је одмах донело прва важна запажања. Брзо успоравање са наглим одузимањем гаса на минимум, уз пропадање од преко 15м/с када брзина ваздухоплова падне већ испод 400км/х. За пар секунди нашао сам се на великом нападном углу са носем усмереним у небо, без могућности визуелног контакта прага писте. Из ове непријатне ситуације једино ме је форсаж вратио у жељену позицију. Након тога, са знатно већом брзином прилазио сам писти, да бих се тек од пар метара изнад писте одлучио у брзо снижавање брзине и додир писте са малим углом снижавања. У току протрчавања снажно трешење и осећај нестабилности авиона ми је говорио да ће се слетање неповољно завршити. Ипак отварањем зауставног падобрана престала је сва мука. Слетео сам неоштећен на моје велико чуђење. МиГ-21бис је заиста издржљив на оваква механичка мучења. Ипак, након озбиљнијег тренинга по упутству, све је било много мање насилно.

 

Само ми кажи на које дугме се пуца и све ћу ја сам

Дошло је време да пуцамо. Ми играмо игрице и волимо да пуцамо. Пуцати из авиона? "Ухх, баш супер." Крећемо из ваздуха, на 50км непријатељски авион испред нас. "Па где је, не видим га? Што неће да пуца? У шта да пуцам? Па невидим га... Јел' имаш ти нешто друго? Неку нормалну игрицу?"

 

 

Како да некоме лепо објасниш каква је ово заправо игрица и о чему се ту ради? Лепо, даш му приручник од 200 страна и кажеш му да не мора баш све да чита ако је читао неке друге приручнике ДЦС наслова од 700 страна. Па нека сам види. Другим речима, не можеш дочарати тек тако да ово и није баш игрица.

Никада раније нисам баратао радаром "Сафир". Он је радикално другачији од доплер-пулсних радара као што је Н-001 или АН/АПГ-63. Ако сам за полетање, лет и слетање имао искуства из претходних симулатора, за ове радње око сафира никаква помоћ од претходног знања није пристигла. Просто, хватам се приручника и тренинг мисија и попут ђака првака учим прве кораке. Учим о режимима рада радара, начин употребе, његова ограничења и мане. Команде, прекидачи, сигнализације, све потребно само због једне ствари. Да нанишаним и пуцам. И у томе је сва уметност. Суштина постојања ловачког авиона.

Радар је по мом мишљењу највећа мана МиГ-21. Не толико када се узме у обзир време из кога је дошао, колико је окружење ДЦС-а са осталим моделима на значајно вишем нивоу. Тренутно МиГ-21 нема такмаца са којим се може релативно равноправно носити у ваздуху. Или су сувише доминантни или сувише инфериорни. Авиони контролисани вештачком интелигенцијом попут Ф-4 или Ф-5 имају превише моћи визуелног опажања. Даљина откривања циљева на радару МиГ-21 је тако мала, и захват толико нестабилан са променом ситуације у ваздуху, да је зближавање готово неминовност. Прелазак на одговарајуће ИЦ ракете кратког домета захтева компликованију процедуру подешавања система за овај вид борбе, где у ситуацији када је свака секунда битна, трошење времена на ове радње углавном има катастрофалне последице. У већини случајева увидео сам да је ослањање на тактику притајеног напада од самог старта ваздушне борбе, кориснија и ефективнија него лов на отвореном небу са слободним претраживањем сопственим радаром. Ипак, то не значи да радар не треба ни укључивати. Напротив, баратање радаром пружа невероватно задовољство и уживање у симулатору, али и да изненада захватите непријатеља на нешто већој удаљености и лансирате сасвим добру полу-активно навођену ракета, у ситуацији када вас непријатељ не види и нема превише могућности да адекватно реагује. Ипак, посебан адреналин долази када борба прелази на топове у класичног блиској борби заокретима. Топ је заиста моћан и релативно прецизан. Захтева нешто мање одстојање, али када се борба боље утренира, ништа није тако тешко.

 

 

Пријемник радарског озрачења представља рудимент какав смо навикли код руских ловаца Су-27/МиГ-29. Пријемник који не саопштава много. Ипак нам саопштава недвосмислену претњу, као што је информација да смо на нишану нечијег радара. Када летим на мрежи у "густом" ваздушном простору, пријемник озрачења готово увек упозорава нешто. Без боље представе о ситуацији у простору из других извора готово да ме приморава да кружим око сопственог аеродрома.

Иако је МиГ-21 примарно ловачки авион, његова могућност за дејствовање по земљи даје му значајну улогу у ДЦС окружењу са савременим авионима. Ако изузмено старији и лошији пријемник озрачења, као и носивост терета, може извршити оне задатке који су махом намењени за Су-25А, са додатном могућношћу да брже напусти бојиште или да се ефикасније брани у евентуалној блиској борби. Са друге стране, блиска ваздушна подршка неретко доноси и блиски сусрет са непријатељским јуришним авионима, па је напад на исте много озбиљнији и продуктивнији од стране МиГ-21.

Посебно задовољство ми је представљао напад невођеним ракетним зрнима по тзв. тачкастим циљевима. Обрушавање и дејствовање са врло мале удаљености носи ризик у тешкоћи за извлачењем из понирања. Међутим силовито накнадно пењање и брзо одвајање од, рецимо, против-ваздушне артиљерије, омогућује и брзо поновно увођење у напад са безбедне дистанце. Цикличним нападима можете просто одувати колону возила и супериорно напустити бојиште и отићи на велико задовољство звано "слетање".

 

Изгубљен у свемиру

Ми који смо посвећени ДЦС симулатору, мапу западног Кавказа познајемо можда и боље од мапе рођене државе. Ипак, навикнут на инерцијалну и сателитску навигацију на савременим ваздухопловима, сада сам са радионавигацијом изгубљен у свемиру. Промена старе навике и учење радионавигације је дефинитивно најтежа ствар на коју сам наишао у овом симулатору. Прва мисао је да ли је то заиста потребно ДЦС свету. Толико компликована ствар да би се симулирао застарели систем навођења који ће се ретко где поновити на другим ваздухопловима. Ипак, решеност да се МиГ-21 савлада у потпуности није ме одвратила од савладавања и ове препреке. Након двочасовног учења и експериментисања, празнина у оријентисању у простору је попуњена. Брже и лакше него што сам мислио. Јако оригинално симулирана радио- веза, аутоматски радио-компас, радио-средство ближе навигације и уређај за прецизно инструментално слетање су незаобилазне лекције за успешно коришћење овог авиона. Како стоје ствари, управо ће ове лекције бити разлог за окупљање виртуелних пилота ради удруживање снага око заједничког савладавања проблематике навигације. Међусобна размена искуства увек је био економичан начин учења али и повод за дружење.

Ипак на крају савладавања навигације остаје задовољство затварања круга у основном упознавању легендарног совјетског ловца. Надаље ми преостаје постепено изучавање детаља и још боље стицање навика и осећаја, до нивоа "срастања" са авионом.

Генералан утисак након три дана дружења са МиГ-ом је да ћемо постати добри другари. Везаност за ДЦС ограничила ме на ограничен број ваздухоплова којима се могу посветити. МиГ-21бис је дефинитивно један од њих којима ћу одвојити своје време, пажњу и енергију.

 

Захваљујем се мајору Новаку Ђорђијевићу као и сопственој ескадрили на указаном поверењу да ја будем тај који ће међу првима тестирати и описати импресије овог сјајног симулатора.

На нашем форуму отворили смо тему за разговор о првим утисцима о МиГ-21БИС-у.

 

Младен Милић
=4с= Рагнарок





Последњи чланци...

Мираж 2000Ц - Навигација
ВИРПИЛ Ручице за управљање мотором
НС430 Навигацијски систем за Ми-8МТВ2
=4c= АцидМинд, борба до задње капи горива
Црвена Застава - ТУТЊАВА
Пропелер константне брзине
Спитфајер ЛФ МК 9, претполетне провере и покретање мотора
"Aerospatiale SA342" Газела за ФС

 
Вести Чланови 



Team Speak



Team Speak - Tenkovi


Банери - Сарадници


Статистика и посете

eXTReMe Tracker