Почетна Историјат Галерија Преузимања Линкови Форум Документи Суперстарси Тенкови Чланови Пријава   

 Интервју са Робертом Дела Kрочеом - Екслузивно
Поставио: =4c=Хајдук
26-01-2014

Пензионисани пилот ловац Војске Србије, потпуковник господин Роберто Дела Kроче (Roberto Della Croce), одазвао се нашем позиву за интервју поводом изласка његове нове књиге, „Прича једног борбеног пилота“.

Као прави официр од речи, господин Дела Кроче (Della Croce) се појавио тачно на време, пет минута пред почетак интервјуа у прошли четвртак, 23. Јануара 2014 године.

Уводну реч дао је наш уважени члан =4с= Гром. Питања је припремио =4с= Рагнарок, с обзиром да је за овако кратко време, Рагнарок једини успео да стигне до књиге и да је прочита.

Звучни запис целокупног интервјуа може се преузети са нашег сајта. Књига се може наручити на телефон 021/4891-643, е-адреса: stylos-art@stylos.rs, веб-сајт: www.stylos-art.com

На нашем форуму, дискусија о књизи налази се овде.

Интервју је потрајао скоро 45 минута. А текст првог питања и одговора можете овде прочитати:


=4с= Рагнарок: Ваша рана опредељеност ка вашем позиву била је дечачки ентузијазам и мистичност позива пилота. Да ли су вам у наредним деценијама у току школовања и службовања испуњена дечачка очекивања? Да ли је ентузијазам избледео у интензитету а мистичност нестала самим упознавањем и овладавањем пилотског посла, или је све замењено сасвим другим "хоризонтима"?

Дела Кроче (Della Croce): Па знаш како, ја сам иначе детињство провео близу војног аеродрома Дубрава, тако да сам у принципу био увек на неки начин у прилици да гледам те авионе, да ми прелећу преко зграда. И тако, у том смислу, ту ми се појавила та прва идеја. А онда, како долазиш тамо у пубертет, па ове старије генерације се пријављују на школовања, па видиш оду неколико дана, па сви су пали, нико није положио, па причају, раде ово, оно. Онда се у теби јави нека знатижеља, шта је то толико, компликовано и тешко да не може свако да прође. И онда, с једне стране у теби направи осећај да то не можеш ни ти, јер, чим они нису могли, ти ниси нешто другачији од њих. Међутим, с друге стране, јави се тај неки инат и знатижеља да пробаш. Ја сам отишао, пробао, прошао. И да изузмемо онај део, тинејџерски, кад одеш од куће, ван контроле родитеља, тамо имаш неку посебну слободу и ако си под надзором војних структура, али опет је то, нека да кажео слобода, изграђује се та нека самосталност у животу. Али, први судар, односно схватање да си стварно крену о у нешто што је недоступно одређеном броју људи, и да је то стварно нето посебно, за мене је било, тај први сусрет када смо отишли на једрење. Па онда после тог једрења падобрански скокови, па после тога, та лекција од које сви стрепе, од ње ти зависи да ли ћеш ићи на академију, па добијеш онај посебан комбинезон, који ето те на неки начин разликује од других. И тако ... Па онда одеш на академију онда тамо већ схватиш да је то много озбиљније. По оном нашем систему школовања, ону прву годину и по` дана, убије у теби жељу за животом јер су само теорија и испити. Међутим, кад дочекаш онај тренутак тамо, у четвтром семестру да добијеш прави пилотски комбинезон, кацигу, војну опрему, и уђеш у тај круг људи, одвојиш се од школске клупе, уђеш међу њуде, своје наставнике летења, који треба да те науче од нуле да управљаш са тако сложеним системом ... Онда се у теби јави, право оно, да кажем, задовољство. И кажеш себи, „о Кеј“, барем код мене тако било, ниси погрешио. Јер ту је нон-стоп адреналин. Не пада ти после ни тешко ... Има ти пуно тога да се ради, да се припреми, да читаш ... И што је најгоре, никада ниси, због тих прегледа, никада ниси сигуран колико ће то дуго да траје. Али, кад` крене та машинерија, теби никад` више није монотоно, ниједа лет није исти претходном. Учиш нове садржаје. Па у летењу имаш пуно различитих, тих сегмената обуке, где од појединачпног лета, идеш тамо, па у облацима, па ноћу, па у пару, па у оделењу. Па на полигон идеш, па ГЦВ радиш и тако ... Па промениш летачки сентар, па промениш и тип авиона. Углавном, мене је после, можда зато што смо завршили у то незгодно време, па смо упали у ту динамику ратова, распада земље ... У принципу, ниакда нисам имао времена да нешто посебно размишљам ... Ја сам тада већ схватио да је то мој живот, мој животни позив, и никад е нисам преиспитивао, да ли сам погрешио. Јер сам увек сматрао да ти тренутци, и тешки и лепи који долазе уз тај посао су такви кавки јесу. Не можеш на њих да утичеш, него мораш само да се сналазиш то је могуће боље. Тако да, како стасаваш у пилота, после будеш и наставник летења, па на други начин и своје колеге упознаш кроз то њихово обучавање, оцињеивање, процењивање. Онда већ са годинама долазе и те дажемо по комнандој линији, обавезе, чколовања и сувршавања, где ниси само пилот у кабини него постајеш и човек који креира, тактику, борбену обуку. Пењеш се на неки виши ниво у смислу употребе снага што је далеко теже. Најлакше је бити обичан пилот. Добијеш задатак, седнеш у кабину, одлетиш. Али кад` треба да добијеш задатак где треба да пошаљеш своје колеге, на задатак који има велики степен ризика, а од твоје процене зависе њихови животи, онда то порпима један сасвим другачији степен одговорности. Јер онда, они морају да имају у тебе потпуно поверење,да ти верују да знаш шта радиш. Јер стављају живот у твоје руке. Тако да никад нисам ... Само сам ширио своје видике. Али никад, и поред тих, ко је читао књигу видео је кроз шта сам све прошао тешких тренутака, никад нисам изгубио вољу за летењем. Па чак и онда, кад су ме „скинули“, једно оно време са МиГ-ова на хеликоптер. Опет сам био сретан што летим и што летим то нешто опет, друго. Што сам опет научио да летим. И на то сам поносан. Тако да, у принципу, има нас свакавквих људи. Некоме пукне филм, после одређеног времена дигне руке од свега и гледа да се склони од тога. Тражи неке административне послове, тако да се осећа сигурније, безбедније. Други, дигну руке, напусте ту врсту посла, оду, баве се нечим другим. Ја ни дан данас, ево већ сам постао и војни пензионер, не жалим ни за једним тим тренутком везаним за моју летачку службу. Без обзира што сам имао много, много и критичких и тешких  тренутака .

 


Последњи чланци...

Мираж 2000Ц - Навигација
ВИРПИЛ Ручице за управљање мотором
НС430 Навигацијски систем за Ми-8МТВ2
=4c= АцидМинд, борба до задње капи горива
Црвена Застава - ТУТЊАВА
Пропелер константне брзине
Спитфајер ЛФ МК 9, претполетне провере и покретање мотора
"Aerospatiale SA342" Газела за ФС

 
Вести Чланови 



Team Speak



Team Speak - Tenkovi


Банери - Сарадници


Статистика и посете

eXTReMe Tracker